Ravna stopala

Ravna stopala kod dece – ima li razloga za brigu?

Realno postoji vrlo mali broj dece sa urodjenim deformitetima stopala koji zahtevaju ozbiljno ortotsko ili operativno lečenje.
Svakako jedan od takvih deformiteta je i urođeno ravno stopalo. Odmah da pojasnim da urođeno ravno stopalo nije isto što i “ravno stopalo” koje je čest razlog vašeg odlaska na pregled kod dečjeg hirurga ili dečjeg ortopeda.   Urodjeno ravno stopalo je veoma redak ali vrlo težak deformitet stopala koji zahteva ozbiljno lečenje od strane ortopedskog hirurga i fizijatra, tim pre što je urođeno ravno stopalo, strukturalni deformitet koji je moguće korigovati isljučivo operativno.
Medjutim ovde se tematski neću baviti tom vrstom deformiteta. Govoriću o ravnom stopalu koje gotovo svakodnevno srećem u svojoj ambulanti.
Pre nego pokušam da roditeljima otklonim preteranu brigu o ravnim stoplima, njihove dece, vratiću se na kratko u prethodni vek.
Posmatrano “ istorijski”, interesantno je pomenuti da je “ravno stopalo” u Srbiji s’početka prošlog veka, pa sve do šezdesetih godina istog, bila retkost i smatrano je ozbiljnim hendikepom, zbog čega su mladići tog vremena, trajno oslobađani služenja vojnog roka i vojne obaveze. U to vreme nesposobnost pojedinca za služenje vojnog roka, izazivala je podozrivost okoline ali i nametala neizostavno pitanje. Za šta je sposoban neko, ko ni vojsku nije služio?
Šta se bitno promenilo u prethodnih pola veka, a što se odrazilo na relativan porast broja dece sa “ravnim stopalima” i povećalo brige roditelja?
Danas se većina dece, mnogo pre nego što dete napravi svoje prve korake, smesti u udobnu obuću. Zbog činjenice da se u obući, detetu povećava površina oslonca ( površina kontakta sa podlogom), što deci daje veću stabilnost, to je za očekivati da dete u cipelama ranije prohoda. Istovremeno stopala su lišena direktnog kontakta sa podlogom, čime gube stimulans za bilo kakvu mišićnu aktivnost, sa negativnom konotacijom na formiranje svoda stopala.
Ako se nakratko vratimo na početak ovog teksta, na njegov “istorijski deo”, onda lako možete da zaključite da su deca u Srbiji polovinom prošlog veka, najčešće bila bosa, verovatno kao posledica tadašnjih ekonomskih prilika i značajno nižeg standarda gradjana.
Hod bez obuće po travi, pesku, kamenčićima, kasnije betonu i toplom asfaltu je praktično zaboravljen u proteklom vremenu, mada je to izuzetno korisna aktivnost i pozitivno deluje na formiranje svoda stopala vašeg deteta.
     Otuda moja preporuka je, da svoje dete pustite da hoda što više boso, bez bilo kakve obuće i što ranije, naravno čim to vremenske prilike dozvoljavaju.
Ortopedske cipele su vrlo značajno pomagalo ali samo u održavanju korekcije stopala u sklopu lečenja deformiteta stopala, postignutog na neki drugi način. Mora se imati na umu činjenica da bilo koje cipele, pa ni ortopedske, nezavisno od materijala ili marke proizvodjača nisu lek za stopala. Dakle cipele za vaše dete treba da zadovoljavaju samo vaše estetske i finansijske zahteve.

Značajan broj dece upućen je na prvi pregled kod dečjeg hirurga ili dečjeg ortopeda, zbog “ravnih stopala”, koji na sreću nisu ozbiljan problem i često ne iziskuju nikakvo lečenje.
Već po rodjenju, srećemo tzv. “položajni deformitet” stopala, koji nije deformitet u pravom smislu, već posledica položaja ploda u materici. Korekcija takvog stopala se postiže relativno brzo, jednostavnim vežbama ili fizikalnim tretmanom, a samo teže forme uz fizikalni tretman zahtevaju lečenje korektivnim gipsevima.
U periodu odojčeta najveći broj stopala zaista izgleda ravno, mada je za takav izgled često “zaslužno” masno jastuče, koje se nalazi sa unutrašnje strane stopala ka tabanskom delu, a koje se u narednim mesecima redukuje, popravljajući izged stopala čak i u odsustvu bilo kakvog lečenja.
Od druge do četvrte godine, čak i potpuno pravilno formirana stopala, često izgledaju ravno, zbog “X” položaja kolena, kao fiziološke faze u razvoja deteta. Povećana ligamentarna labavost, kao nasledna karakteristika, stopalu takođe daje izgled ravnog. Lečenje najčešće nije potrebno, mada se preporučuje pregled kod specijaliste. Na taj način možete da saznate više detalja i otklonite eventualne nedoumice, ne samo u vezi stopala već i šire, posmatrajući hod u celini.
Od četvrte do sedme godine, odnos potkolenica prema natkolenicama se koriguje, hod se popravlja, a svod stopala dobija izled koji je najpribližniji definitivnom. Kompletira se radiografski izgled koštanih struktura stopala.   Krajem sedme godine života, trebalo bi imati jasnu predstavu o izgledu stopala sa kompletiranim planom o eventualnom lečenju.
Deo navedenih specifičnosti rasta i razvoja deteta, kao i roditeljska briga o pravilnosti razvoja, uvek su opravdanje za konsultativni pregled kod specijaliste, kao što su opravdane i periodične kontrole stopala sve dok se ne otklone i najmanje nedoumice.
Ukoliko vaše dete ima ravna stopala, bolove u stopalima koji traju više od godinu dana, ukoliko ne prati fizičke aktivnosti svojih vršnjaka, neophodno je da bude pregledano od strane specijaliste, koji će nakon pregleda utvrditi razloge i predočiti mogućnosti lečenja. Takva deca su potencijalni kandidati za eventualno operativno lečenje.